Romantic side of EESTEC

Svaka ljubavna priča posebna je na svoj način, ali priče koje slede imaju nešto zajedničko… Saznajte kakva se hemija desila između EESTEC-ovaca i navela ih da započnu priče koje su im promenile živote!eestec love

Andrijana & Ivan

 Andrijana i Ivan
Svi znamo da kada neko iz drugog LC-a dođe u naš grad treba biti dočekan. A u slučaju kada taj neko dođe u sred letnjeg ispitnog roka, još bolje, EESTEC je po ko zna koji put odličan izgovor za odlaganje obaveza.
Nikada mi ni na kraj pameti ne bi palo to da bi neki random stranac, koji je u Novi Sad došao samo na EXIT (Summer of love heh), mogao imati toliki uticaj na moj ritam življenja. Ali kao sto to obično bude, dese vam se stvari za koje mislite da nikada neće.
Ipak preko 500km nije tako malo, dok par dana mesečno jeste, ali očigledno postoje osobe pored kojih to prestane da bude važno.

 

Ćili & Sara

Stojim ja u gradu i prilazi mi gore pomenuta Sara. Pitala me je šta radim, da li sam za piće i imam li devojku. “Kako slobodna i direktna devojka”, pomislih ja. Otišli smo na piće u obližnji lokal gde sam se ja probudio i shvatio da to baš nikakve veze sa stvarnošću nema. Ali dobro, možda neko stane sa čitanjem pre ovog dela i ja ispadnem kul tip. Elem, šta se zapravo desilo…

Ćili i SaraŠetajući kroz grad video sam devojku koja mi se činila neverovatno poznatom. Nisam u tom trenutku uspeo da se setim ko je ona, odakle je možda znam i kakve veze može imati sa mnom. Kul tip od gore kakav jesam, zaustavim je, na njenu neoduševljenost. Iz kratkog razgovora, koliko je mogla izdržati moje briljantne pošalice, saznao sam samo da se zove Sara i bio sam još više uveren da je odnekud poznajem. Pobegla je, malo bleda, od zime verovatno. Beše hladno tog avgusta.

Kako sam u tom periodu bio HR lokalnog komiteta, na svoj Facebook profil dobijao sam informacije o novim članovima, a ona je bila novopečeni EESTEC-ovac. Odatle mi je bila poznata, EUREKA momenat, show must go on. Nakon nekog perioda mojih top fora i pošalica, posustala je uz “Idemo na piće samo molim te prestani”. Tako se to radi momci. Nije bitno da li je fora dobra, bitno je da ih je milion. Ostalo je, što se kaže, istorija.

 

Dušan & Milica

Dušan i MilicaU ovo današnje doba mnogi su faktori koji utiču na našu sreću i unutrašnji mir. Ispitni rok, jedan pa odmah iza njega drugi, vaš omiljeni sportski klub koji ne uspe da se plasira čak ni do četvrt-finala, kućni ljubimac koji se iznenadno razboli… Lista je velika. A onda, pored svega toga, određeni od nas kojima i to nije dovoljno jos nađu sebi i dečka/devojku i dodatno zakomplikuju zivot… Haha, naravno da se šalim, niste stvarno mislili da sam ozbiljan?

…Milice, dušo, sto oštriš taj nož..? Šala na stranu (stvarno Milice opusti se sa tim nožem, oštar je) naša priča počela je kao i mnogim drugim našim prijateljima koji se sada smatraju EESTEC parom. Kroz mnogobrojna druženja, žurke, radionice, seminare, Milica i ja smo se družili, sprijateljili i na kraju kompletno zaje..ljubili. EESTEC se ispostavio nama kao odlična stvar, jer smo zajedno prošli kroz mnogo dobrih, a ujedno i loših momenata, koje neko ne proživi godinama zajedno, jer smo upravo došli iz iste EESTEC priče. Činjenica jeste, da nažalost niko od nas neće biti aktivan član EESTEC-a zauvek, ali time što Milica i ja imamo jedno drugo, znamo da će ono što nas je spojilo, uvek biti deo našeg života.

 

Ivana & Miloš

EESTEC nas je spojio dosta pre nego što smo i bili svesni. Postoji nekoliko EESTEC događaja gde smo oboje bili, ali se ne sećamo jedno drugog. Da stvar bude zanimljivija, postoje i slike sa tih skupova na kojima se oboje nalazimo, a da mi toga nismo bili svesni.

Ivana i MilošKada smo se upoznali, tj. od kako se sećamo jedno drugog, sve smo se više zbližavali, ali nismo ni zamišljali da je to nešto o čemu ćemo pisati par godina kasnije. Nije nam padalo na pamet da će nam EESTEC pružati toliko povoda za viđanje na relaciji Novi Sad – Beograd i da će sve to među nama postati ozbiljno i dugotrajno.

Međutim sve se poklopilo samo od sebe. Bilo je sve više prilika da se viđamo pa smo postajali sve bliži. Na kraju smo samo u jednom trenutku presekli i uradili to onako u stilu EESTEC-a, rukovali se da označimo početak svega.

Od tada je prošlo preko dve godine i više nismo aktivni članovi, ali i dalje volimo da posetimo poneki EESTEC događaj, jer se sećamo da nas je to spojilo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *