Kako su se proveli – naš Stefan u Cirihu

Stefan je ove jeseni posetio Cirih tokom radionice “Balloon Adventures in Low Level Space” i deli utiske sa nama.


Na radionicu sam doputovao dan ranije, na samom aerodromu su me dočekali predstavnici lokalnog komiteta Zurich, naravno uz njihvu tradiciju – sa šampanjcem. Na prvi pogled mi je bilo jako čudno, ali ubrzo sam shvatio da su takve stvari kod njih manje više normalne. Jedna od prvih stvari koje sam zapazio jeste kultura ljudi u javnosti dok smo putovali od aerodroma do smeštaja, što nije nešto sto se svakodnevno viđa kod nas. Nakon nekih 15tak minuta stigli smo do našeg odredišta “Atomsko Skloniste”, čuo sam priče ranije ali mi je prosto i dalje bilo neverovatno da ću radionicu provesti u bunkeru spavajući pod zemljom. Pri samom ulasku već sam bio razočaran, te bunkere sam zamišljao kao nešto iz drugog svetskog rata a zapravo su me dočekale uredne sobe za spavanje, topla voda, tuševi, trpeza i slično, otprilike što svaka današnja kuća ima. U suštini, ti bunkeri su bili znatno moderniji i uredniji od onoga sta sam ja očekivao 🙂

Već narednog dana krenuli smo sa akademskim delom. Ideja je bila da napravimo program na mikrokontroleru koji će sakupljati podatke sa mnoštva senzora i na kraju bi taj mikrokontroler zajedno sa senzorima bio poslat 33-35km u vazduh uz pomoć helijumskog balona. Dva do tri dana smo proveli igrajući se sa mikrokontrolerom i raznim senzorima, nakon čega je usledilo lansiranje. Nažalost, balon je zavrsio u Austriji skoro na vrhu neke planine tako da zapravo nikada nismo došli do podataka koji su se nalazili na SD kartici. Mada, na kraju kada se osvrnem ja sam više nego presrećan zbog svega toga. Imao sam priliku da radim na cool mini projektu, prisustvovao sam nesvakidašnjem lansiranju i radio sam u prostorijama jednog od top 10 fakulteta u svetu. Jednostavno, to nije nešto što se proživljava svakodnevno.

Ako sad ostavimo po strani akademski deo, preostalo vreme tokom radnih dana provodili smo u obilaženju kampusa oko ETH, kao i samog Ciriha. Iskreno ne znam kako bih opisao taj grad i tu državu, prosto mora da se proživi jer koliko god ja pokušao da dočaram jednostavno nije to to 🙂 City Rally se odigravao u par navrata, jer je grad prelep i nije moguće sve obići u jednom danu. Tema jednog od Rally-ja bila je šetnja starim delom grada uz ispijanje domaćeg kuvanog vina, koja se zavrsila sedenjem i druženjem u parku u kasnim večernjim satima. Oko mesta gde se sedelo stajala su lepo poredjana drva a u centru stajao je stalak za vatru. Te hladne večeri smo se svi okupili oko te vatre, pričali smo, smejali smo se, jednom rečju neverovatno iskustvo!

Svaki dan nam je počinjao laganom šetnjom do kantine koja se nalazi u blizini ETH, sama kantina je u stilu Indijske kuhinje. Iskreno, ne znam ni sam šta sam jeo ali je bilo preukusno sve što sam probao 🙂 Pored šetnji gradom, vreme smo provodili i igrajući stoni fudbal ili bilijar u Istekovoj kancelariji kao i uživanju u prirodi i, naravno, automobilima (ovo je možda malo više bilo izraženo kod muškog dela participanata). Kako je Cirih jedan od najbogatijih gradova na svetu onda je i luksuz neizbežan – Ferari, Rolls Royce, Lamborghini i slični automobili su tamo manje više normalna stvar. Sećam se samo da smo se svi oduševili kad smo videli golfa četvorku, toliko o tome 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *