Kako su se proveli – naša Sofija u Ankari

Sofija je ovog februara bila na radionici ”Home Smart Home” u Ankari i deli utiske sa nama.


Najbolji način odmora od sumornog januarsko-februarskog roka? – Definitivno EESTEC avantura!

Ono što me je najviše privuklo da se prijavim za radionicu u Ankari bila je tema o pametnim kućama, činjenica da nikada do sada nisam posetila Tursku i vremenski period u kom se radionica održavala. Tada nisam ni slutila da će mi nedelja boravka u ovom gradu biti verovatno najbolji provod ikada, pun nezaboravnih trenutaka sa ljudima koje sam tek upoznala, u atmosferi koja odiše istovremeno i modernim i tradicionalnim.

Put Beograd – Istanbul – Ankara bio je veoma prijatan, a doček domaćina neverovatan. Dan nakon upoznavanja i Ice breaker igrica, naši drugari iz LC Ankare sproveli su nas kroz svoj kampus, a zatim i na prvi trening na kom smo se bavili Arduinom u cilju povezivanja opreme u kući na digitalnu mrežu i pronalaska najrazličitijih funkcija te opreme. Treninzi su se održavali u novom, tehnološki potpuno inovativnom delu grada – Teknoparku, gde smo bili u mogućnosti da popričamo ne samo sa predavačima, već i sa stručnjacima koji ovde rade.

 

Svako popodne (ponekad i ceo dan) bilo je tematski određeno – poseta mauzoleju i muzeju Anıtkabir, tvrđavi Kalesi, turskom kupatilu (hamamu) i naravno City rally, što je nama participantima približilo tursku kulturu, umetnost i način života. Ali ono što je na mene ostavilo najjači utisak bilo je tursko veče, kada smo bili u prilici da istinski doživimo ovu tradiciju, okusimo originalna jela i oprobamo se u plesu. A kad sam već kod jela, garantujem da je turska kuhinja jedna od najraznovrsnijih i najukusnijih na svetu!

 

Pošto smo bili smešteni u centralnom delu grada Kızılay-u, svi noćni klubovi i restorani bili su nam na korak. Naši domaćini nisu se libili da nam i u terminima predviđenim za slobodno vreme budu vodiči, što se posebno tiče mene i Jane iz LC Beograda, koje smo ostale dan i po duže. Iako je radionica bila završena, oni su bili toliko gostoprimljivi da nam nisu samo obezbedili smeštaj za dodatnu noć, već su nam pokazali i mesta koja nažalost nismo stigli da posetimo dok je radionica trajala.

Rastanak je bio pomalo tužan jer je vreme provedeno u Ankari prošlo prebrzo, a svi smo se veoma vezali. Tada sam potvrdila ono što sam shvatila već prvog dana – upoznala sam neverovatne ljude, sklopila divna prijateljstva (ostali smo u kontaktu i već dogovaramo sledeća viđanja), a to je ono što ostaje kao najveća uspomena. Drago mi je što sam za svoju prvu radionicu izabrala baš Ankaru, jer su potpuno premašili sva očekivanja, a ja sam u potpunosti doživela EESTEC duh!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *