Katarina Džonson – žena u nauci

Katarina Džonson (Katherine Johnson) je jedna od mnogobrojnih žena nauke. Kroz svoju dugogišnju karijeru radeći za NASA-u je ostvarila doprinos u razvoju nauke.


Kada se postavlja pitanje ko su najveći naučnici svih vremena, verovatno nam na pamet prvo padaju imena kao što su Albert Ajnštajn, Isak Njutn i to s dobrim razlogom. Pomenuti naučnici učinili su izvanredna otkrića i promenili način na koji razumemo svet.

Žene neretko u priči vezanoj za nauku ostanu nepomenute jer se nauka često smatra poljem kojim dominiraju muškarci. Tek nedavno su naučnice izašle iz senki istorije.

 Jedna od takvih je matematičarka Katarina Džonson.

Katarina je rođena 26. avgusta 1918. godine u zapadnoj Virdžiniji. Još od malih nogu pokazivala je svoje matematičke sposobnosti i ljubav prema nauci. Maturirala je srednju školu sa 14 godina i već tada upisala fakultet na kom je pohađala sve matematičke kurseve koje je on nudio. Tada je donela odluku da želi da se bavi naučnim istraživanjem iako je u to vreme takva karijera bila skoro pa nedostižna za ženu afro-američkog prekla.

Prvi poslovi koje je pronašla bili su u podučavanju. Od 1953. pa sve do 1958, Džonson je radila kao „računar“, za NASA-u. Ubrzo je bila dodeljena sektoru za vođenje i kontrolu odeljenja za istraživanje leta gde su svi ostali zaposleni bili muški inženjeri.

Vrlo važni su njeni proračuni orbitalne mehanike kao NASA-inog zaposlenika jer su bili kritični za uspeh prve, a i svih ostalih američkih svemirskih letelica. Tokom svoje karijere duge 35 godina u NASA-i, stekla je reputaciju kao neko ko ume da savlada složene računice. Takođe je pomogala pionirima u korišćenju računara za obavljanje zadataka.

Ova matematičarka je izračunaa putanju za svemirski let Alana Šeparda, prvog Amerikanca u svemiru. 5. maja 1961. godine. Kada je NASA prvi put koristila elektronske računare za izračunavanje orbite Džona Glena oko Zemlje, zvaničnici su pozvali Katarinu da proveri brojeve računara. Glen ju je posebno tražio i odbijao je da leti ukoliko ona ne odobri proračune. Takođe, pomogla je da se izračuna i putanja leta Apollo 11 na Mesec 1969. godine. Osim navedenih projekata, radila je i na misiji Apollo 13. Kada je misija prekinuta njen rad na rezervnim procedurama i kartama pomogao je da se postavi siguran put za povratak posade na Zemlju.

Naučnica je svoje kasne godine provela ohrabrujući studente da uđu u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike. Preminula je 24. februara 2020. u 101. godini života.

Nakon njene smrti, Džim Brajdenstajn, NASA-in administrator, opisao je kao “američkog heroja” i izjavio da njena pionirska zaostavština nikada neće biti zaboravljena.

 

Sara Đukanović

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *